Kom­pa­ni­ja BB So­lar, vla­sni­štvo pre­mi­je­ro­vog si­na Bla­ža Đu­ka­no­vi­ća, ga­ran­to­va­la je svo­jom imo­vi­nom fir­mi Be­maks za kre­dit od Pr­ve ban­ke, či­ji je ve­ćin­ski vla­snik pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić. To po­ka­zu­ju ka­ta­star­ski po­da­ci za list ne­po­kret­no­sti 4303 KO Pod­go­ri­ca 1, ko­ji se od­no­si na po­slov­ni pro­stor ko­ji pri­pa­da fir­mi BB So­lar.
Za­ve­den pod bro­jem 1299/3, evi­den­tan je te­ret, upi­san 10. de­cem­bra 2015. go­di­ne, a od­no­si se na hi­po­te­ku.
– HIP. UZZ 818/14 od 19. de­cem­bra 2014. go­di­ne, po­vje­ri­lac Pr­va ban­ka, du­žnik Be­maks d.o.o. dug 6.000.000 eura, od če­ga 4.550.000 na ime krat­ko­roč­nog kre­di­ta, a 1.450.000 je du­go­roč­ni kre­dit. Rok 31. de­cem­bar 2016. go­di­ne, uz za­bra­nu otu­đe­nja i op­te­re­će­nja bez sa­gla­sno­sti po­vje­ri­o­ca – na­vo­di se u ka­ta­star­skim po­da­ci­ma ko­ji se od­no­se na imo­vi­nu fir­me BB So­lar.
Me­di­ji su po­sled­njih go­di­na pi­sa­li o po­slov­nim kom­bi­na­ci­ja­ma fir­me či­ji je vla­snik mla­đi Đu­ka­no­vić i Be­mak­sa, ima­ju­ći u vi­du da su se ja­vlja­li kao kon­zor­ci­jum na ne­kim ten­de­ri­ma.
Tvrd­nje da se iza kom­pa­ni­je Be­maks kri­je ka­pi­tal Mi­la­na Ro­će­na, biv­šeg mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va a sa­da pre­mi­je­ro­vog sa­vjet­ni­ka, on je vi­še pu­ta ne­gi­rao. Be­maks iz bu­dže­ta pre­ko jav­nih ten­de­ra go­di­na­ma uzi­ma mi­li­o­ne.
Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re, u ko­joj je ak­ci­je svo­je­vre­me­no imao i pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, go­di­na­ma je po­mi­nja­na po kon­tro­verz­nim kre­di­ti­ma, a nje­no po­slo­va­nje bi­lo je če­sto pred­met kon­tro­le i nad­zo­ra Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re.
In­te­re­sant­no je da je Di­rek­ci­ja za sa­o­bra­ćaj Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva, ko­jim ru­ko­vo­di Ivan Bra­jo­vić, po­čet­kom ove go­di­ne ne­za­ko­ni­to do­di­je­li­la če­ti­ri po­sla vri­jed­na 6,5 mi­li­o­na eura kom­pa­ni­ji Be­maks, iako je ta­da ima­la po­re­ski dug od 1.450.812 eura. Be­maks je dug od pre­ko mi­li­on eura tre­ba­lo da iz­mi­ri u šest mje­seč­nih ra­ta, ali to ni­je is­po­što­va­no.
Pre­ma Za­ko­nu o jav­nim na­bav­ka­ma, u po­stup­ku jav­ne na­bav­ke mo­že da uče­stvu­je po­nu­đač ko­ji je ured­no iz­vr­šio sve oba­ve­ze po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa u skla­du sa za­ko­nom, od­no­sno pro­pi­si­ma dr­ža­ve u ko­joj ima sje­di­šte.
U Li­stu ne­po­kret­no­sti 4303, vi­di se da BB So­lar ima još ne­ke du­go­ve pre­ma Pr­voj ban­ci, gdje je kao ga­ran­ci­ja dat po­slov­ni pro­stor, ve­li­či­ne 186 kva­dra­ta u Pod­go­ri­ci. U pi­ta­nju je dug od 4.920.000 eura pre­ma Pr­voj ban­ci, dok je 19. fe­bru­a­ra ove go­di­ne BB So­lar uze­la od Pr­ve ban­ke 149.000 eura.
Pre­mi­je­rov sin i nje­gov part­ner u BB So­lar, Pod­go­ri­ča­nin Ivan Bur­za­no­vić, osno­va­li su fir­mu 2011. go­di­ne. Kao što je „Dan” već pi­sao, s kre­di­ti­ra­njem kod Pr­ve ban­ke po­če­li su 2012. go­di­ne. Te go­di­ne su pod za­log da­li imo­vi­nu vri­jed­nu 25 hi­lja­da eura, go­di­nu da­na ka­sni­je 371 hi­lja­du, a u 2014. go­di­ni kre­dit­na ak­tiv­nost se du­pli­ra­la, pa je za­lo­že­na imo­vi­na vri­je­dje­la 787 hi­lja­da eura.
S dru­ge stra­ne, Di­rek­ci­ja za sa­o­bra­ćaj Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva za sa­mo dvi­je sed­mi­ce do­di­je­li­la je Be­mak­su čak če­ti­ri po­sla vri­jed­na 6,5 mi­li­o­na eura. Od­lu­ke ko­ji­ma su mi­li­on­ski po­slo­vi po­vje­re­ni toj gra­đe­vin­skoj fir­mi pot­pi­sao je mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Ivan Bra­jo­vić, a Be­maks je te po­slo­ve od dr­ža­ve do­bio u pe­ri­o­du od 2. do 19. mar­ta ove go­di­ne.
Dje­lat­nost BB So­lar je po­sta­vlja­nje elek­trič­nih in­sta­la­ci­ja, a osim nje Đu­ka­no­vić i Bur­za­no­vić su osno­va­li fir­mu BB Hi­dro, či­ja je dje­lat­nost pro­iz­vod­nja elek­trič­ne ener­gi­je. Fir­ma BB Hi­dro osno­va­na je na­kon što je Vla­da do­ni­je­la ured­bu ko­jom će se pla­ća­ti pod­sti­caj za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je.
„Dan” je već uka­zao da je tom ured­bom pro­pi­sa­no da se stru­ja iz mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na, ve­tro­e­lek­tra­na i slič­nih obje­ka­ta mo­ra ot­ku­plji­va­ti. Ot­kup ta­ko­zva­ne ze­le­ne ener­gi­je vr­ši Cr­no­gor­ski ope­ra­tor tr­ži­šta elek­trič­ne ener­gi­je, ko­ji je pro­da­je snab­dje­va­či­ma, u ovom slu­ča­ju Elek­tro­pri­vre­di, a EPCG tu stru­ju pla­ća ta­ko što je na­pla­ti od gra­đa­na pre­ko ra­ču­na za stru­ju.M.V.


Re­dov­no iz­mi­ru­ju oba­ve­ze

Iz ko­map­ni­je Be­maks, či­je je sje­di­šte u Pod­go­ri­ci, od­go­vo­ri­li su na pi­ta­nja „Da­na” u ve­zi s kre­di­ti­ma kod Pr­ve ban­ke.
– Ko­ri­sti­mo se pri­li­kom da vas in­for­mi­še­mo da je kom­pa­ni­ja Be­maks d.o.o. Pod­go­ri­ca u de­cem­bru 2014. go­di­ne pot­pi­sa­la Ugo­vor o li­mi­tu fi­nan­si­ra­nja sa Pr­vom ban­kom na iz­nos od 6.000.000 eura, ko­ji pred­vi­đa da iz­nos od 4.550.000 eura ko­ri­sti­mo za po­tre­be iz­da­va­nja ban­kar­skih ga­ran­ci­ja, ko­je su pred­u­slov za re­a­li­za­ci­ju stra­te­ških pro­je­ka­ta u obla­sti gra­đe­vi­nar­stva ko­je na­ša kom­pa­ni­ja re­a­li­zu­je, a da iz­nos od 1.550.000 eura u slu­ča­ju po­tre­be ko­ri­sti­mo u svr­hu krat­ko­roč­nog ili du­go­roč­nog kre­di­ti­ra­nja. Da­kle, ni­je u pi­ta­nju Ugo­vor o kre­di­tu – na­ve­de­no je iz pod­go­rič­ke kom­pa­ni­je.
– Va­žno je na­po­me­nu­ti, da je kom­pa­ni­ja Be­maks, kao naj­ve­ća gra­đe­vin­ska kom­pa­ni­ja u Cr­noj Go­ri  VIP kli­jent vi­še cr­no­gor­skih ba­na­ka kao što su Pr­va Ban­ka, CKB-Otp gro­up, Er­ste ban­ka, NLB ban­ka, Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka, Zi­rat ban­ka, sa ko­ji­ma ta­ko­đe ima­mo pot­pi­sa­ne ugo­vo­re o li­mi­tu fi­nan­si­ra­nja, u iz­no­si­ma od 3 do de­set mi­li­o­na eura. U skla­du sa po­slov­nim po­li­ti­ka­ma ba­na­ka neo­p­hod­no je da ugo­vo­ri bu­du ade­kvat­no za­šti­će­ni sred­stvi­ma obez­bje­đe­nja, i u ovom kon­kret­nom slu­ča­ju ra­di se o ko­la­te­ra­lu u vi­du ne­po­kret­no­sti, od­no­sno o vi­še hi­lja­da kva­dra­ta po­slov­nog i stam­be­nog pro­sto­ra, kao i ze­mlji­šta ko­je se na­la­ze u vla­sni­štvu na­še kom­pa­ni­je. Re­dov­no iz­mi­re­nje oba­ve­za i is­pu­nja­va­nje ugo­vor­nih oba­ve­za, kao i iz­mi­re­nje da­žbi­na pre­ma dr­ža­vi, pre­po­ru­ču­ju nas za uspje­šno po­slo­va­nje sa svim fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma – sa­op­šte­no je iz Be­mak­sa.